MATIJA ANTUN RELKOVIĆ

SATIR (1762)

Iz Predgovora

Promišljavajući na ovaj način, kada se svrši rat, ako doživim šta bi ja mojoj otadžbini iz tuđih zemalja donio, čim bi joj se barem za to udobrio, što me ima i što sam se u njezinom krilu odgojio, šta li bi ja mojim domorocem kakono pazara poklonio: evo pade mi na pamet, da jim dovedem Satira, to jest, da jim knjižicu jednu pod ovim imenom sastavim i u verše složim, jerbo su i onako domoroci moji svi pivači i od naravi pjesnici, sva svoja junački učinjena dila u pisma' pivaju i u uspomeni drže.
Ista dica za marvom hodeći iznenada verše prave pivajući:

Dobro mi je i boljem se nadam,
U čem hodim, u tomu i spavam,

i tako dalje. Ova će, reko', knjižica baš zato njima po ćudi biti, jerbo je kakono na pisme razdilita i u verše složena.

Iz Satira

Osimo toga, Slavonijo moja,
Jedna ima još falinga tvoja,
Jer u tebi još ljudi imade,
Koji dobro govorit ne znade.
A od pisma što ću govoriti
I sam sebe toliko moriti,
Kad je malo, koji je učio
I sam sebe u mladost mučio,
Neg' i ono, ako štogod znade,
Skoro sasvim ništa ne valjade.
Al' po duši naški govoreći,
Umrit ćemo, valja pravo reći,
Da on tomu sasvim ni kriv nije,
Jer ti nejmaš ni ortografije,
To jest knjige od pravopisanja
I od riči pravogovorenja,
Koja uči lipo govoriti,
Pravo pisat, a još bolje štiti.
Ti imadeš i pametnih ljudi,
Ali ne će da se nitko trudi,
Niti hoće da na svitlost dade,
Prem ako ju načiniti znade,
Neg' vilaet neka stoji tamo, -
Dosta mu je, što on znade samo.
Zato si ti na toliko spala
I u takvom stanju zaostala,
Da i danas tebe upravljaju
I na pravu stazu nastavljaju;
Al' te evo nastaviti ne će,
Doklegodir skule ne pomeće,
Kojeno su od zakona stupi,
Pokle čovik pamet u se skupi
I nauči Božje zapovidi
I ostalo, što za njima slidi,
Pak on znade poslužiti Bogu,
Pokraj toga i star'jemu svomu.
To upamti, moj dobri Slavonče,
Domoroče i dragi zemljače!
Ni u skulu, da učiš, poslao,
Šalji dite, neka knjigu uči,
I ne daj mu, da se štokud muči.
Svi ne mogu bit zapovidnici,
Ni još manje svi bit redovnici,
Ali mogu svi bit poslenici
I joštere pametni vojnici.
Pa kad pojdeš jednoč umirati
I od dice Bogu razlog dati,
Ostavit ćeš njem dio najveći,
Jer sin mudar, on će znati steći.
Ako li se drugačije mučiš
Tekuć dobra, a knjigu ne učiš,
Neumitan raspe svekoliko,
Da bi bilo još dvaput toliko.

Home - Igra - Pomoć
Gutenbergova galaksija - Prodavaonica tajni - Vremenski stroj - Zadovoljstvo u tekstu - Tako je govorio Zaratustra - Sto godina samoće - Vodič kroz galaksiju - Slike s izložbe